Afte obično počinju da se javljaju jos u detinjstvu, ali se javljaju i kasnije tokom života. Etiologija je nepoznata, a kao mogući uzroci navode se nasledna konstitucija, virusne i bakterijske infekcije, endokrine disfunkcije, psihogeni faktori, digestivni poremećaji, trauma, alergije. Smatra se da je izmenjeni lokalni imuni odgovor predisponirajući faktor za nastanak afti. Neke sistemske bolesti kao sto su anemija, dijabestes, imunosupresija, AIDS, u usnoj duplji mogu se manifestovati rekuretnim aftoznim lezijama.
Manifestovanje afti
Afte se manefestuju kao ulkusi, ranice ovalnog oblika sa bledožućkastim dnom, ograničene eritematoznom zonom u vidu crvenog prstena. Ulceracije su različite veličine od čiodine glavice do zrna graška. Na mestu pojave afti javlja se pečenje i bol. Sluzokoža je hrapava i edematozna. Nakon najviše 24h. javlja se makula (mrlja, pega ) u čijem se centru posle dan, dva, zapaža nekroza, ulkus (čir, grizlica ) pravilnih i oštrih ivica koje leže u nivou, ili su malo izdignute iznad okolnog epitela. Ulceracije traju gotovo nepromenjeno oko sedam dana, a zatim lagano epiteliziraju ( zarastaju ). Ponekad , zahvataju i dublje slojeve sluzokože i tada, u ređim slučajevima, nakon zarastanja ostaju ožiljci. Obično se javlja jedna ili nekoliko afti i to najčešće na sluzokoži usana, bukalnoj sluzokoži ili na ivicam jezika, a ređe na podu usne duplje. Retko se javljaju na sluzokoži nepca,a gotovo nikada na desnima i rumenom delu usana. Dve ili više afti se mogu spojiti u jednu. Praćene su jakim bolovima, naročito pri uzimanju začinjene i kisele hrane. Afte često recidiviraju, ali se ne javljaju nikada na potpuno istom mestu.
Terapija
Cilj terapije je da se smanji bol i redukuje trajanje ulceracije. Istovremeno moraju biti uklonjeni svi predisponirajući faktori, a sistemske bolesti stavljene pod kontrolu.
