Traumatske zubne povrede su iznenadne i svrstavaju se u urgentna stanja u stomatološkoj praksi. Zbog ograničenog vremena sa kojim stomatolog raspolaže za pregled, dijagnozu, tretman pacijenta sa traumatskom dentalnom povredom neophodno je dobro ispalnirati i sprovesti adekvatnu terapiju, kako bi se izbegle kasnije komplikacije.
Prvi kontakt sa stomatologom nakon povrede zuba mogu ostvariti roditelji, školska sekretarica, ili prijatelji deteta putem telfonskog poziva. To omogućava pružanje adekvatnih saveta koji mogu značajno uticati na prognozu povređenog zuba.
Tako se, na primer, u slučaju avulzije (izbijanja) zuba može sugerisati telefonom da se zub vrati u alveolu, da dete zagrize savijenu maramicu i što hitnije dođe u stomatološku ordinaciju. Ukoliko imedijatno vraćanje avulziranog zuba nije moguće, savetuje se da se izbijeni zub stavi u neki adekvatni medijum (mleko) i dete hitno dovede u stomatološku ordinaciju.
Pregled
Malu decu, naročito neposredno nakon povrede , često je teško pregledati i najbolje je da roditelj drži dete u krilu, a da se glava deteta nalazi u krilu stomatologa. Ako se vizuelnim pregledom ustanovi da postoji kompleksan traumatska povreda zuba, stomatološki pregled i terapijski postupak su jedino izvodljivi pod opštom anestezijom. Važno je objasniti roditeljima zašto je neophodno primeniti opštu anesteziju i upoznati ih sa mogućnošću estrakcije određenog broja zuba, koja će se preduzeti ukoliko je neophodno.
Kod svih traumatskih povreda zuba je neophodno uraditi i radiografski pregled. Nekada je teško radiografisati malu decu, te često u tome pomažu roditelji koji pridržavaju radiografski film u ustima deteta. Stomatološki pregled pacijenta je izuzetno važan kada su traumatske povrede u pitanju, kako bi se ustanovila konkretna dijagnoza. Pregled se mora uraditi pažljivo i prvo treba pregledati čitavo telo deteta, jer je moguće da pacijent prvo dođe kod stomatologa zbog vidljivih orofacijalnih povreda, a da postoje i druge (znacajnije) povrede koje mogu ugroziti život pacijenata. Prvo se vrši extraoralni pregled, a zatim intraoralni (mukoza, gingiva, tvrda zubna tkiva). Treba pažljivo pregledati extraoralne povrede i palpirati kosti lica i vilica.
Kada je u pitanju povreda zuba, treba pregledati alveolu povređenog zuba, utvrditi stepen oštećenja tvrdih zubnih tkiva, pregledati frakturnu površinu da bi se ustanovilo da li je eksponirana pulpa i uraditi druge dodatne testove (vitalitet, perkusija, mobilnost,itd.). Pre intraoralnog pregleda treba očisititi lice i usnu šupljinu vodom ili fiziološkim rastvorom. Ako na mekim tkivima postoji rana, može se upotrebiti i blagi deterdžent. Tim postupkom se omogućava bolji uvid u oštećenje koje je izazvala traumatska povreda.
Nakon toga se uzima kratka medicinska anemneza. Medicinska anamneza podrazumeva uzimanje podataka o eventualnim alergijskim reakcijama, krvnim diskrazijama i drugim oboljenjima koja bi mogla da imaju uticaj na stomatološki tretman.
Najvažnije je u toku anamneze dobiti sledeće podatke:
- Kada se povreda desila?
- Gde se povreda desila?
- Kako se povreda desila?
- Da li je dete bilo bez svesti?
- Da li je dete ranije povređivalo zube?
- Ima li poremećaja zagrižaja?
- Postoji li osetljivost zuba na termičke i hemijske nadražaje?
Kontrolni pregled
Kontrolni pregledi su sastavni deo tretmana dece sa traumtskim povredama i služi da se kompletira, ili potvrdi dijagnoza povrede, provere efekti terapije, odredi potreba za dodatnim tretmanom, promenom tretmana i ustanovi uspeh terapijskog tretman ili nastanak komplikacija.
Kontrolne stomatološke preglede dece sa traumatskim povredama zuba treba uraditi najčešće u sledećim vremenskim razmacima:
- Nakon 1-2 nedelje (sedam do deset dana ) – skida se postavljeni splint sa replantiranog zuba nakon avulzije, a pre njegovog skidanja, ako postoji indikacija, preduzima se endodonski tretman. Proverava se vitalitet zuba.
- Nakon 2-3 nedelje – na radiografskom kontrolnom snimku se mogu uočiti periapikalna rasvetljenja, ili početak inflamatorne eksterne resorpcije korena. Kod luksacionih povreda u ovo vreme se uklanja splint. Proverava se vitalitet zuba.
- Nakon 6-8 nedelja – klinička i radiograsfska ispitivanja mogu da otkriju, u najvećem broju slučajeva, nekrozu pulpe ili manifestne znake inflamatorne resorpcije korena.
- Nakon 2-6 meseci – definitivno se može ustanoviti uspeh tretmana ili nastanak komplikacija na pulpnom i peridontalnom tkivu traumatizovanog zuba.
- Nakon 1-5 godina – godina dana je minimalan period praćenja svake traumatske povrede zuba, dok neke (kliničko – korenska fraktura, fraktura korena, intruzija i replantacija zuba) zahtevaju dodatni period praćenja kako bi se ustanovio krajnji rezultat terapijskog tretmana.
