U nas postoji verovanje da svaka trudnoća odnosi po jedan zub i da se u toku trudnoće naglo pogoršava stanje oralnog zdravlja.
Tvrdnja da zubi buduće majke omekšavaju, jer gube mineralne soli, pre svega kalcijuma (u korist fetusa) nije održiva. Eksperimentima na životinjama dokazano je da se mineralni sastav zuba ne menja čak i u slučajevima dijeta sa najvećim deficitom minerala, dok ih istovremeno kosti potpuno gube.
I kod ljudi, u slučajevima teških oboljenja kostiju, kod osteomalacije, ili hiperparatireoidizma, kada dolazi do dekalcifikacije kostiju, zubi ostaju nepromenjenog hemiskog sastava i rendgenografski nepromenjeni.
Relativno veću učetalost karijesa u trudnoći se objašnjava promenama u ponašanju budućih majki. Iako je zainteresovanost gravidnih žena za zdravlje i lekarske savete očigledno veća, ona je usmerena pre svega na zdravlje budućeg deteta, a često je zanemareno sopstveno zdravlje.
Promene u ponašanju se prvenstveno ogledaju u promeni načina ishrane (uzimanje većih količina hrane, cešće uzimanje hrane i napitaka, posebno bogate ugljinim hidratima) i zanemarivanju oralne higijene. Razne predrasude, koje su jos uvek prisutne u našoj sredini, kao što je verovanje da u trudnoći ne treba odlaziti kod stomatologa, da ne treba kontrolisati, ili sanirati oboljenja usta i zuba, odnosno da odredjene stomatološke intervencije mogu imati negativne posledice po fetus, takodje doprinose smanjivanju brige o sopstvenom oralnom zdravlju.
